Toma Zdravković (Pečenjevce, 20. novembar 1938 — Beograd, 30. septembar 1991) je bio srpski pevač narodne muzike, kompozitor i pesnik. Rođen u Aleksincu, ali se ubrzo sa roditeljima seli u Pečenjevce, rodno mesto svoga oca, u blizini Leskovca. Kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je boem. Četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Toma je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju. Na dvadesetogodišnjicu smrti u Gradskom parku u Leskovcu je otkriven njegov spomenik u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce spomen ploča sa natpisom: „Dao sam vam svoju dušu...“. Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih. U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama. Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su „Da l‘ je moguće“, „Branka“, „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Prokleta nedelja“ itd. Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio, „Pesme moje“. Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, je takođe pevač narodne muzike. Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan Ekspres 1983. i Bolje od bekstva 1993) i dve TV serije (Doktorka na selu 1982. i Bolji život 1987).
