Rođen u Radovićima kod Tivta. Od malih nogu svirao harmoniku, bio član KUD “Boka”. Istovremeno išao u muzičku i mašinsku školu. Prvu tezgu “odradio” u osmoj godini. Bila je to svadba. Dok su muzičari odmarali, dograbio mikrofon i počeo da “prosipa” pesme iz svog “raskošnog” repertoara. U stvari, znao je samo tri pesme, a jedna od njih je bila himna “Hej Sloveni”! Možete misliti, kao osmogodišnjak pevao himnu na svadbi... Seća se da su jednoj baki pošle suze na oči i da je povikala: “Nemoj, sine, ne mogu ovako stara da ustajem!” U njegovu malu harmoniku, neko je tada stavio bakšiš od čega je posle mogao da kupi žvake. Njega je u muziku gurnula ljubav, a ne želja za brzom i lakom zaradom. Posle srednje škole, odredio je sebi put. Nije mu padalo na pamet da upiše fakultet, što i nije za neku pohvalu, već je rešio da se ozbiljno posveti muzici. Počeo je da zabavlja ljude na svadbama, rođendanima, ispraćajima... Nije se zadovoljio sa lokalnom popularnošću. Hteo je više, znao je da može više. Tako je, pre nekoliko godina, snimio prve pesme, za “Grand”. Taman kad je krenula reklama, kada je trebalo da ljudi čuju za njega, počelo je bombardovanje. Bio je u šoku. Koliko je reklamiran tada i u kakvoj frci smo bili, prošao je odlično. Nešto od propuštenog nadoknadio je naredne godine. Bio je gost Lepe Brene, na njenoj turneji po Zapadu. To ga je malo vratilo u “orbitu”. I danas je Breni beskrajno zahvalan zbog toga. A opet, zna, da nije dovoljno dobar, ne bi ga povela. Pre par godina godine, snimio je drugi album, za “Best”. Bio je to veliki izazov. Pesme sa tog albuma su mu otvorile mnoga vrata. Posebno pesma “Vino pijem, a haos u glavi”.
